Još jedna dijeta ili promena navike?
Gyember Harangozo Kinga - farmaceutkinja (savetovanje za ishranu)
Draga Kinga, Subotičani te već poznaju iz različitih izvora kada je nutricionizam u pitanju, dok sam ja lično upoznata sa tim da zagovaraš nešto drugačiji pristup nego većina nutricionista. Čime se konkretno baviš? Predstavi nam se ukratko.
Zovem se Kinga Gyember Harangozo, ja sam farmaceutkinja i konsultantkinja za ishranu. Ljudima koji mi se obrate pomažem da se lakše snađu u svetu namirnica i dijetetskih suplemenata koji su im korisni, i pomažem im da se oporave od već razvijenih bolesti ili od bolesti u razvoju (bez lekova). Nije svima ista hrana korisna, jer nismo svi isti. Moguće je da je hrana koja pozitivno utiče na jednu osobu štetna za drugu. Važno je da je prilagodim svima u odnosu na životne potrebe i mogućnosti. Ne radim po šablonu. Moj prvi sastanak sa klijentom traje skoro dva sata. Volim saznati što je više moguće o određenoj osobi kako bih mogla da razvijem precizniji i individualniji protokol. Nažalost, gotovo svaki slučaj zahteva potpunu promenu načina života i ne može svako da se nosi sa zadatkom. Važno je da uvek mogu da mi se obrate, i o svim pitanjima ili prekidima možemo da razgovaramo kasnije.
Sve veći broj rekreativaca sa viškom kilograma vidi rešenje u trčanju. Da li trčanje zaista pomaže, ako ne menjamo životni stil?
Smatram da je za svaku pohvalu, kada mi se neko obrati i kaže da želi da trči jer ima višak kilograma. Izbor pravog oblika vežbanja za pojedinca zavisi od stepena prekomerne težine i zdravstvene situacije. U slučaju veće prekomerne težine, trčanje neće biti najbolji izbor, jer može jako opteretiti zglobove i lako ih povrediti. Preporučila bih prvo brzo hodanje (čak i nordijsko), biciklizam, plivanje, a ako se osoba već oslobodila značajnog dela viška kilograma, onda može da počne da trči. Ali kod onih najodlučnijih u svojim namerama da smršaju, izuzetno je bitna pravilna ishrana i pravilno odabrani dijetetski suplementi.
Vidiš li povezanost između gojaznosti, sedećeg načina života, lošeg sna i lošeg disanja?
Da, apsolutno. Ljudi sa prekomernom težinom često hrču, često im u toku spavanja nedostaje dah (apneja u snu), čega nisu ni svesni. Kao rezultat, smanjuje se snabdevanje kiseonikom (npr. u mozgu), pogoršava se kvalitet sna, što može dovesti do demencije, visokog krvnog pritiska i razvoja drugih bolesti. Pored toga, prekomerna težina je često povezana sa sedećim načinom života i lošim navikama spavanja. Loše navike spavanja (nedostatak sna, poremećaji spavanja) takođe mogu doprinet gojaznosti i razvoju raznih bolesti. Dakle, ovo je začarani krug koji se može izbeći samo ako osoba redovno vežba, zdravo se hrani i razvija zdrave navike spavanja, a korišćenje raznih vežbi disanja može u velikoj meri da poboljša takvo stanje.
Da li je čovek 21. veka svestan da postoji takozvani cirkadijalni ritam? Ovo se odnosi na vremenski ograničenu ishranu, možeš li mi reći nekoliko reči o prednostima ili, ako ih ima, nedostacima?
Cirkadijalni ritam je najosnovniji biološki ritam, koji se reguliše smenjivanjem dana (sunčeva svetlost) i noći, proizvodnjom različitih hormona u telu. Utiče na spavanje, budnost, metabolizam i mnogobrojne funkcije.
Vremenski ograničena ishrana, može biti i veoma korisna i veoma štetna za telo, u zavisnosti opet o kome se radi. Post je suštinski koristan, jer aktivira takozvanu autofagiju u telu. Ova reč znači “samovarenje”. Ako dugo ne unosimo kalorije (prema stručnjacima 12 sati), onda telo vari i čisti naše mrtve ili neispravne ćelije. Vremensko ograničeni post se može podesiti na mnogo načina. Možda je najčešći, najpoznatiji 16:8 (16 sati postiš, 8 sati jedeš). Važno je da ako neko ima zdravstvenih problema, treba da potraži stručnu pomoć. Ista je situacija i sa onima koji žele da se “priključe” na zdrav način, da vode računa da tokom obroka koje odaberu unose pravu količinu kalorija, da jedu zdravu hranu, i paze na odnos makronutrijenata kako se ne bi gubila mišićna masa tokom gubljenja težine. Takođe, mislim da je važno da ne počnete odmah sa verzijom 20:4, a da u međuvremenu ne obraćate pažnju na signale svog tela. Po mom mišljenju, vremenski ograničeni post može biti idealan za pojedince koji pripadaju tipu proteinsko metaboličke ravnoteže (jer je za njih idealan ritam ishrane 2-3 obroka), ali ga ne bih preporučila po svaku cenu tipu ugljenih hidrata (jer je njihov idealan ritam ishrane 4-5 obroka dnevno, a ako uzmemo u obzir da između 1-1 obroka u normalnim okolnostima treba da prođe najmanje 3 sata).
Uopšte ne preporučujem vremenski ograničeni post, pacijentima sa dijabetesom, zamorom nadbubrežne žlezde ili teškim autoimunim bolestima.
Kako bi opisala fenomen „koma posle jela” kada nakon obroka, umesto da nastavimo dan puni energije, mi zaspimo?
Termin "koma posle jela", kao što i spominjaš, je fenomen kada nam nivo energije opadne nakon jela, a osećamo da ćemo zaspati ili čak i zaspemo. To se dešava kada preteramo (pojeli smo više nego što je naš stomak ili metabolički tip pripremljen) ili smo jeli hranu koja je štetna za naše telo. To mogu biti takozvani antinutrijenti, kao npr rafinisani ugljeni hidrati, ultra-prerađena hrana, industrijski proizvedeni mlečni proizvodi. Ako jedemo zdravu hranu imajući u vidu količine, ovaj fenomen se ne dešava.
Ukratko o promeni navika u ishrani tokom menopauze, da li treba da razmišljamo o tome i kako možemo da ugradimo pozitivne promene u naš svakodnevni život?
Ako se zdravo hranimo i redovno vežbamo, nema potrebe da to menjamo ni kada dođe menopauza. Međutim, ako to ranije nije bio slučaj i pojave se neprijatni simptomi, vredi se obratiti specijalisti, koji će dati personalizovane preporuke za pravilnu ishranu, vežbanje i upotrebu prirodnih dodataka ishrani. U svakom slučaju, pozitivno će se odraziti ako uključimo redovno vežbanje, obratimo pažnju na ishranu, a posebno u pogledu nabavke sirovina.
Hvala ti na odgovorima!
Ako neko želi da promeni navike a probao je već sve dijete, kod Kinge će pronaći drugačiji pristup i rešenje za to!
Više informacija na gyh.kinga@gmail.com
