Subotičane smo digle na noge, a oni su nama vratili višestruko više!

Moja trkačka avantura

Godinama unazad redovno pratim tekstove na Trčanje.rs. Kao aktivni trkač smatrala sam to uvek nekom vrstom pomoći za nas trkače koji lutaju u svetu trčanja i nemaju pored sebe nekog vodića, trenera ili slično. Doduše uvek smo okruženi istomišljenicima, ali često nemamo pravi oslonac, često gledamo druge kako napreduju i ne znamo kako da uspemo i mi, pa provedemo godine i godine istaražujući na slepo.

Ideja Škole trčanja je poznata u svetu i jako lepo funkcioniše, od kako je rekreativno trčanje postalo sve popularnije među prosečnom populacijom ljudi. Oni svi žele promene u svojim životima a trčanje kao odličan alat služi za to.

Trčanje pomaže da se transformišemo u nešto bolje od onoga što smo ranije bili. Pomaže da izađemo iz zone konfora, da pomeramo svoje granice i sa time da jačamo i fizički i psihički, postajemo samopouzdaniji i zadovoljniji deo društva. Jedna izreka kaže ovako: „Samo sa jednim zadovoljnim čovekom više na svetu, uvek je dobro”…

Kako i ostali, ni ja nisam prošla bez povreda u toku trkačke karijere. Uvek sam tragala za rešenjem, kako da savladam tehniku trčanja, da se oslobodim povreda koje su bile po nekad i jako opasnog karaktera, ali da se ne moram odustati od ovog lepog sporta od kojeg sam toliko lepo dobila. Tada sam prvi put videla reklame za školu trčanja, koja je tada postojala samo u Beogradu, i dušu na srcu bilo mi je na ne dohvat ruke, i bila sam po malo razočarana činjenicom da sve dobro što postoji kreće iz Beograda.

Priča se širi Srbijom!

Ni slutila nisam da za nekoliko godina kasnije i ja ću biti uključena u taj sjajan tim i dobiti priliku da pokrenem školu trčanja u Subotici a pored nas i još 15 gradova da dobije istu mogućnost.

Da,tako sada stoje stvari, školu imamo i trenutno samo rastemo. Za moje iskreno zadovoljstvo pored sebe sam dobila jednu sjajnu osobu Silviju Keseg, koja u svakom pogledu svojom stručnošću, odgovornošću prema zadatku ispunjava kriterijume ovog posla.

Silvija Keseg je lekar specijalista sportske medicine, trenutno radi na rehabilitaciji SBR Banja Kanjiža. Ona je i sama bila polaznica beogradske škole trčanja i zahvaljujući toga ima istrčan polumaraton i nekoliko trka na kratkim distancama. Odlično i sa uživanjem vodi vežbe snage i vežbe istezanja u koje uključuje elemente iz joge i svaki pokret pažljivo posmatra i sa medicinskog aspekta.

Dopunjavamo jedna drugu,  ona je ta nežnija energija, dok ja predstavljam neku snažniju i strogu i te dve energije su se pokazale kao odličan miks u radu sa polaznicima škole trčanja. Od samog početka ovog projekta smo imale jasnu i preciznu viziju, i tu viziju sledimo sa potpunom posvećenošću i ljubavlju prema ovom sportu i mislim da je to ključ našeg uspeha.

Rastemo zajedno

Najlepši osećaj je kada od polaznika na kraju treninga čuješ reči „uff, al mi je ovo danas prijalo”…ili „šta ćemo mi bez vas na kraju ovog kursa, mi ćemo biti izgubljeni?”…ili „i opet sam bio brži nego prošli put…”…”popravio sam vreme na 10km za 3 minuta…”…”prvi put smo mogli da sastavimo 3 kilometara bez pauza, mnogo smo srećne”…itd., itd.

San svakog trenera, da čuje te emocije i svakom treneru iskreno želim da od 24 polaznika (i radi se o apsolutnim početnicima) ima 22 prijavljenog za neku orijentirnu trku. Naši polaznici zaista zaslužuju da ih pohvalimo jer bez obzira na vremenske uslove, na trenutno raspoloženje, posle treninga su ispunjeni, zadovoljni i nasmejani. Treba li više od ovoga? Kako rastu i napreduju oni, tako i mi sa njima.

Grupa je raznovrsna. Najmlađi član ima 23 godine (prava zdrepčeva krv), a najstariji 66, po zanimanju su isto raznovsni, ali kad smo zajedno onda smo samo trkači, jedna zaista velika trkačka porodica.

(tekst je iz arhive Trcanje.rs/2017)

Želiš i ti da se pridružiš?

Subotičani treniraju tri puta nedeljno:

Utorak i četvrtak od 19h i nedeljnom od 8h