ODAKLE POČETI SA TRENIRANJEM
Datum objave:
Autor:
Ildiko Fabo
Od nivoa trenutne spremnosti sportiste!
Ne od njegove ambicije, i ne od njegovih očekivanja, a još manje od očekivanja drugih, nego od svog ulaznog nivoa.
Na žalost, u svom radu sa rekreativcima videla sam previše loših primera kroz sve ove godine. Ima mnogo preambicioznih rekreativaca, koji uče od drugih jednako preambicioznih, pa vremenom udaraju u zid i na žalost ostaju tamo, često nisu ni svesni šta im se desilo. Ima i mnogo nestrpljivih, koji se izgube u mnoštvu informacija na društvenim mrežama, lako poveruju u priče o lakoći maratona, o lakoći Ironmana i prosto traže sebi takva iskustva, jer ostati bez takve titule u današnjem svetu je prosto nezamislivo, škodi identitetu. To su greške današnjice. Previše informacija - kvantitet bez kvaliteta, premalo znanja i još manje iskustva. Naravno svako mora od nečega da živi, svaki influenser pa zatim svaki priučeni trener bez i jedne godine iskustva, i svi koji više troše na reklame nego na usavršavanje, na stručnu literaturu i na kvalitetne edukacije. Svi oni će vama prodati priču da je trenirati trčanje lako, da je istrčati maraton lako, i da je postati Ironman, po svaku cenu bez obzira na provedeno vreme na stazi, privilegija, ili još gore - IDENTIFIKACIJA.
Sve ovo nema veze sa evolucijom potrebama i mogućnostima čoveka.
Od ulaznog nivoa do adaptacije
Svako ima svoj ulazni nivo koji se lako proverava već na prvom treningu (pravi treneri će proveriti u glavnom preko pokreta). I vrhunski sportista, a i potpuni laik. Svako ima svoje obarsce kretanja. Početi od svojih maksimuma je najveća greška a najčešće okarakteriše rekreativce. Na žalost od maksimuma nema napred, ali ima nazad... Početi od one dužine koje smo mogli pre 2-3 nedelje, meseci ili godine, a u međuvremenu nismo trčali, suludo je. Ne razvijati snagu, fleksibilnost i mobilnost, nego samo trčati, nezamislivo je!
Zamislite dete od 10 godina koje će sesti u auto da vozi. Ono će ga voziti bez problema. Sad zamislite isto to dete da sa autom puštate u saobraćaj...Ono se neće snaći u saobraćaju i napraviće fatalnu tragediju nekom. Zašto? Pa nije slučajno da se dozvola stiče tek u 18-oj godini ili kasnije, moraju se prvo razviti sposobnosti koje su neophodne za funkcionisanje čoveka u saobraćaju, u gore navedenom slučaju kognitivne.
Isto pravilo važi i u sportu. Postoji trenažni proces za razvijanje fizičkih i motoričkih sposobnosti, proces koji može da traje i godinama. Zamislite sad sebe kako želite da postanete maratonac od danas do sutra, a do juče niste ni prošetali na svojim nogama. Kolike su šanse da dođe do povrede, jer niste spremni za trenažni proces? Ogromne!
Upravljanje svojim mogućnostima
Vaš ulazni nivo spremnosti igra veliku ulogu u tome da li ćete vi ikad istrčati maraton, ili kad ga istrčite koje će to posledice ostaviti na vašem telu. Oko sebe vidite puno njih koji urade to bez problema jednom, dva puta, svakog meseca po jednom, ali ne vidite njihove godine, njihov nivo spremnosti, nedeljnu satnicu treniranja, način treniranja, njihovu mentalnu spremnost, njihove ranije povrede ili trenutne povrede, da li uživaju ili rade rutinski. I opet moram da skrenem pažnju na to da je previše loših primera oko nas, i ako mene pitate - 70% rekreativnih trkača ne bi dobilo dozvolu da "vozi" jer na žalost nisu naučili da upravljaju "vozilom".
Bez obzira da li planirate da istrčite 5km, polumaraton, maraton ili da uradite Ironman morate biti svesni toga, da će trajanje trenažnog procesa uvek zavisiti od vaše spremnosti sa kojom ste ušli u taj sport i od vaše sposobnosti za adaptaciju na napor. Nekima će biti veoma kratak taj period, neki ga neće nikad ni dostići.
Niko ne ulazi u sport sa istim predispozicijama
Prihvatite da nismo isti, i ne prijaju iste stvari jednako svima. Prihvatite da ne možete trenirati trajno po trening planu nekog drugog trkača, jer najverovatnije nećete ni napredovati po nečijem planu. Prihvatite da su trening planovi skidani sa interneta pisani za mase ljudi nemaju ama baš nikakve veze sa vama, i neće vas dovesti do napretka, jer suštinski nisu ni pisani lično VAMA!
I uzmite sve sa rezervom kada idealizujete nekog čiji put ne poznajete. Vi imate svoj put, svoje telo i svoj život, svoje dnevne obaveze. Učinite sebe boljim tako što ćete svaki dan odvojiti vreme za fizičku aktivnost. Razmislite prvo, da li je fora u tome koliko puta istrčati maraton ili uraditi Ironman ili neki drugi nadljudski poduhvat kao rekreativac, ili je u tome da ostanete do kraja života funkcionalni i jaki? Pitate se zar to nije isto? Nažalost, nije i jako puno ima loših primera oko nas o kojima se ne priča...
Nemojte se meriti sa drugima - umesto toga naučite da poštujete, da negujete svoje telo i kako da budete zahvalni svakom malom pomaku, svakoj šetnji, svakom udahu i svakom otkucaju!
Krenite još danas, a ako je potrebno potražite i pomoć trenera!