MOĆ BOSIH NOGU

RETROSPEKTIVA

1960. godine na Olimpijadi u Rimu Abebe Bikila, etiopski atletičar, pobedio je maraton sa vremenom od 2h 15 minuta. Bikila je tu trku trčao bos jer je odbijao patike od sponzora. Četiri godine kasnije u Tokiju odbranio je titulu tako što je maratonsku dužinu istrčao za 3 minuta brže u patikama koje je bio prinuđen da prihvati od sponzora. Iz ovog primera se jasno vidi, patike zaista pomažu, ali ako sistem na koji navučemo patike nije dobar, onda je zaista uzaludno bacati pare na najskuplje i prenaglašene modele patika, pogotovo ako govorimo o amaterskom trčanju.

Da napišem ovaj članak, pre svega snažno je uticala jedna ozbiljna povreda mog skočnog zgloba, nakon koje sam počela sa dubljim istraživanjima, i tako sam otkrila veoma važne detalje o funkcionisanju naših nogu, stopala, a pre svega o svojoj nozi kakav tip stopala imam i zašto nisam mogla da podnesem napor. Takođe, snažan utisak na mene je ostavila knjiga Dr.Emily Splichal – “Bosonogo treniranje”, kao i redovni mesečni seminari kod Kinge Takač u Budimpešti, koja je jedna od evropskih predstavnica “Gary Grey”  instituta iz Amerike, a u saradnji sa Eugeniom Santos (trenerom iz Portugalije)  čine odličan jako jezgro za redefinisanje pokreta na našim prostorima.

Posle višegodišnjeg istraživanja i učenja, počela sam da podučavam ljude kako da očuvaju zdravlje ne samo stopala nego i celog tela, koliko su važni pokreti, i tačno koji pokreti, odskočni momenat, i svakodnevna nega stopala.

Nedostatak znanja o ovoj temi prepoznajem na svakom koraku u sportu. Bez obzira da li noge stavljate u biciklističke sprinterice, u trkačke patike, u ski cipele, ili stojite bosi na dasci za surfovanje, morate voditi brigu o svojim stopalima radi očuvanja zdravlja. Moji utisci su nažalost takvi, kao da ljudi ne vole taj deo tela i neće da se suočavaju sa istim. Guraju noge u čarape i u razne neudobne cipele, koje trpe po ceo dan, mesecima, godinama ne primećujući kako im se stopalo polako deformiše, prsti počnu da pređu jedne preko druge, pojave se čukljevi, petna trn i razni problemi sve to zbog neadekvatne obuće i neadekvatne nege stopala.

 

EVOLUCIJA NOGE

Kao što znamo, čovekova evolucija se nije završila. Adaptacija još traje i posle nekoliko stotina godina ćemo tek saznati na šta se naše telo adaptiralo kroz godine. U trenutnoj fazi, nažalost adaptiramo se na sedeći režim života i na cipele, koje je samo pitanje vremena koliko će nam oNEmogućiti svakodnevno kretanje.

Prve cipele su se pojavile preko 30 hiljada godina. U drevnom Rimu cipele su bile simbol bogatstva, na drevnim Olimpijadama ljudi su se takmičili bosi. Pećinski čovek se nije setio ništa navući na noge kada je krenuo u lov.  Usled migracije ka severu, ljudi su se susretali sa raznim klimatskim neprilikama i da bi sačuvali noge počeli su praviti štitnike za stopala, koji su preteče današnjih cipela.  Danas su se naši prsti na nogama adaptirali raznim cipelama, samim tim se pojavljuju čukljevi na nogama, spušta se svod i luk stopala, koji uzrokuju dodatne probleme podkoleničnog dela, a funkcija malog prsta se totalno gubi.

Pojedini plemenski narodi, i dan danas su bosi, a najbolji svetski trkači, svi znamo da dolaze baš iz tih plemena, što između ostalog nije ništa čudno. Kada sam već spominjala Bikilu, ovde vredi spomenuti i Davida Rudishu iz Kenije, koji drži svetski rekord na 800m sa vremenom 1:40:91 WR (London), 2x OCH, 2x WCH. Jedan od retkih atletičara sa najlepšom tehnikom trčanja, koji u svojim intervjuima nikad ne zaboravi istaći koliko vremena provede trenirajući bos.

 

ANATOMIJA I BIOMEHANIKA STOPALA

Čovek je evoluirao na uspravni hod na dve noge, da bi bio u stanju da održi ravnotežu i u različitim uslovima zahvaljujući bogatoj propriocepciji.

Naše stopalo sačinjava 26 + 2 kostiju, 33 zgloba, 107 ligamenata i 19 mišića, i njihova funkcionalnost se ne završava u pronaciji ili u supinaciji, govorimo o mnogo složenijem procesu. Kako ulazim sve dublje u nauku o stopalu, sve više me fascinira strukturalnost iste. Stopalo pomoću više hiljada receptora direktno utiče na centralni nervni sistem, a centralni nervni sistem na naše pokrete. Sposobnost za trčanje, hodanje, skakanje, penjanje upravo dolazi od ovih receptora, a čim stopala sakrijemo u čarape, a posle i u cipele, ona potpuno gube svoje funkcije.

 

SVE KREĆE OD STOPALA

Dakle da se vratimo na prvobitnu temu – od stopala počinje sve! Jedna japanska poslovica kaže: „Smrt počinje od nogu“. Ovako možda zvuči morbidno, ali nema veće istine od toga. Čak i najminimalističnije cipele smanjuju nam vreme reakcije na plantarnim nervima, i primoravaju nas da se više oslonimo na sporije nerve koji se nalaze u podkolenici. Zbog ovoga naravno da nećemo pasti na nos, niti ćemo izgubiti ravnotežu, ali u svakom slučaju ova činjenica ima negativni ishod na očekivanja i odgovore vezane za naše pokrete. Ovo je sposobnost da izdržimo udarne sile na noge dok hodamo ili trčimo, a kao što znamo naše telo trpi 8 puta veću težinu od sopstvene težine prilikom trčanja.

Važno je istaći da 80% naših receptora na stopalima ima sposobnost da prepozna vibracije, a samim tim prepoznaje i sile udarca. Ako dodamo činjenicu da sve ovo utiče na naše kontrolisanje pokreta, znamo koliko je bitno da naša stopala ostanu zdrava i u starosnoj dobi, kada prilikom gubljenja kolagena mnogo više reakcijskih vremena treba da osetimo isti pokret koji nam ranije bio podrazumevajući. Znači, da bi osvestili vibracije moramo svesno vežbati stopalo, jačati mišiće stopala, sačuvati kolagen u telu i pronaći vezu između stopala i dubokih sedalnih mišića, odnosno karlice.

Preventivno, kroz rad u školi trčanja, pokušavam da reflektujem sve ovo, te koristimo svaku priliku da upoznamo svoje stopalo i telo, da treniramo bosi i da prepoznamo na koji način se aktiviraju razni mišići u telu, prilikom jednostavnih pomeranja stopala.

Imajte na umu, da stopalo je prvo koje dodirne pod ujutru, i poslednje koje napušta pod uveče. Što više je moguće budite bosi, osetite svaku promenu ispod noge, vežbajte, trenirajte bosi. Vaše stopalo govori više od hiljadu reči o tome koliko vaše telo može da podnese određeni napor.

Ako vam treba pomoć ili društvo, prijavite se i pridružite nam se!