CILJEVI- ZAŠTO IH DEFINISATI

Kao sportista, već u mladosti sam naučila da na početku svake takmičarske sezone treba postaviti jasne i realne ciljeve sebi, da bi na taj način stimulisali podsvest, kako bi ih lakše realizovali.

Već sa 16 godina sam imala jedan jako precizan i dugoročan cilj. A to je, da nisam želela da idem stopama svojih predaka, nisam želela da nastavim niti da nasledim njihove navodno nasledne bolesti, da postanem gojazna i sve što ide zajedno sa time. Smatram, da sad sa 48,  mogu da kažem, da je ovaj moj cilj ostvaren, zaista ne živim život kao moji preci i nemam metaboličkih bolesti. Telesna kompozicija , brzina i izdržljivost su samo bili šlag na torti, jer ove talente nisam imala od koga naslediti, no marljivim radom sam ih sve postizala.

Kada mi dođu polaznici, zainteresovani za trčanje recimo, obično najveći problem vidim u definisanju njihovih ciljeva. Odnosno u NE definisanju istih.

Ako želim da stvarima pristupim profesionalno, ja bih na sledeći način postavila ciljeve:

1. Zdravlje,
2. Poboljšanje performansi,
3. Estetika, telesna kompozicija.

Da krenemo od zdravlja. Ovo je to što svi zaobiđu. Zdravlje bi trebalo ipak, da bude ključna stvar za pravilno definisan i pametno konstruisan trenažni plan. Da bi bili zdravi treba da se krećemo, I nije svejedno kako ćemo to učiniti. Primarni cilj svakog kretanja bio bi da postanemo efikasniji, elegantniji, jači i brži u samom pokretu. Većina nas akumulira pokrete, ne shvatajući da ako tako nastavi vremenom će postati sporiji, tromiji i ograničeniji u opsegu pokreta, što će da bude kontraproduktivno. Više kretanja nije bolje kretanje, bolje kretanje je ono što je bolje i može biti više, vremenom. Znači treba definisati i krenuti od ove tačke, da li da počnem sa nekom aktivnošću, da poboljšam zdravlje ili da narušavam isto. Jer nije isto!

Poboljšanje performansi takođe nije uobičajen aspekt, jer ljudi uglavnom nisu svesni da je moguće poboljšati performanse kod svakog u poređenju sa trenutnom formom. Mnogi prihvataju da su tu gde jesu, i da je to njihova forma, koja eto, može samo da bude gora jer godinama nema pomaka. Ako definišemo, uokvirimo naš zajednički rad, i naše ciljeve, recimo da to bude neka buduća trka ili bilo šta drugo u određenom vremenskom periodu, smatram da su rezultati, ako se primene razne tehnike treniranja i pravilna periodizacija, neizbežni.

Na kraju, želela bih da se dotaknem estetike. Nažalost, tu stvari najčešće ne uspevaju a svi bi hteli da izgledaju bolje, vitkije. Sve dok nemaju osećaj za zdravlje ili performanse, samo znaju kako žele da izgledaju i spremni su da sebe “kažnjavaju” kroz treninge, neće se stvari promeniti. Negde od lažnih informacija koje im dođu iz medija, do krive slike fitnes industrije,  u tim ljudima se formira neka pogrešna slika o zdravlju, o sebi i svom telu, o estetici. Sport nije kazna, sport je stanje tela i uma za koji treba da je stvoren. I u skladu sa treninzima, sa ishranom, sa spavanjem, disanjem mogu da se postignu sjajni rezultati.

Često vidim trkače kako trče grčevitog izraza lica, u konstantnom bolu, primoravajući sebe da naprave pokret za koji misle da su sposobni, jer čitali su negde ili su ih ubeđivali drugi. Jesmo sposobni, ali nije svejedno sa kakvim nastalim disfunkcijama u telu, u kojoj dobi života i u kakvom zdravstvenom stanju primoravamo svoje telo za još jedan korak. Kako i da li smo pripremili telo na predstojeći napor. Ja ne volim da ljudima zamaglim oči i da im tapšam po ramenu da su sposobni za nešto za šta trenutno nisu, to bi bilo sa moje strane izdaja struke. Veoma sam postala kritična po pitanju zdravlja i trčanja. Ono čemu se većina divi, je fikcija iz virtuelnog sveta, nema veze sa stvarnošću, moramo biti svesni. Ali to ne znači da ne možemo pravilno da se bavimo sportom i u poznijim godinama, ili kad imamo neke telesne nedostatke, naprotiv.

Oni koji se obrate meni ili Šestomesečnom programu trčanja za pomoć, biće deo pravilno programiranog procesa, gde ne isključujemo nijedan od gore navedenih segmenta., zahvaljujući dugoročnom iskustvu i stavu prema čoveku kao celini.

Znajte da trenirati možete i sa osmehom na licu, da pokret i kada boli, izgleda graciozno i lagano. Način i doza određuju da li će fizička aktivnost biti otrov ili lek.