Uzimajući u obzir sve više širenja raznih aktivnosti koje se obavljaju u slobodno vreme, pre svega želim da pomognem onim rekreativcima, koji prihvataju činjenicu da trening ne treba da boli da bi bio uspešan i da bi postigli adaptaciju na napor. Izreka „No pain, no gain“ je odavno prevaziđena. Pored toga, ističem, da ne treba po svaku cenu proširivati sopstvene granice jer loše odabrane metode vežbanja mogu dovesti do prebrzog suočavanja sa svojim granicama i do raznih povreda, a često odatle nema nazad.
Naziv Optiforma i svaka delatnost sa kojom se ona bavi zasniva na Pareto principu, po čemu 20% naših dela prouzrokuje 80% njihovih posledica. Primenjujući na sport, to bi značilo da je potrebno naći minimalno opterećenje u treningu, koje će pojedinca dovesti do optimalnog rezultata. Znači, cilj je da se ne trenira više, nego bolje. Nije rešenje smanjenje unosa kalorija, već promena režima stila života. To je ono što bih htela preneti svakom rekreativcu, koji tek u svojim tridesetim, četrdesetim ili pedesetim godinama počinje da se bavi sportovima izdržljivosti, možda samo da bi sledio aktuelne trendove ili iz drugih razloga.
Tokom niza godina posmatrajući rekreativce, u meni se formiralo kritičko razmišljanje. Da li je zaista dobro da trčimo sve više i više kilometara? Da li je zaista dobro, ako svaki trening u našem telu nagomilava mnoštvo mikrotrauma? Došla sam do zaključka da su ljudi skloni tome da kažnjavaju sami sebe treningom, i umesto da na pravi način konzumiraju sport, padnu na drugu stranu konja gde će sport konzumirati njih. Kada istrčite 5km i vidite sve pozitivne efekte na vaše zdravlje, to uopšte ne znači da će 10 ili 20km doneti iste efekte. Nažalost u većini slučajeva će biti kontraproduktivno. Osobe u godinama 40+, sa viškom kilograma su najugroženije, jer umesto da krenu raditi na obrascima kretanja, na promenama načina života, oni počnu da sa veoma lošim lokomotornim sistemom nagomilavaju kilometre u trčanju. Zamislite da je reč o vašem automobilu, gde trap i optika nisu podešeni. Taj automobil će najverovatnije veoma brzo istrošiti svoje pneumatike. Isto to se dešava sa ljudskom telom.
Rešenje je u vraćanju opsega pokreta do zadovoljavajućeg nivoa, u planiranju treninga po mogućnostima sportiste, u pravilnom postavljanju redosleda vežbi, u ponovnom uspostavljanju kvaliteta sna, u optimizaciji disanja i u pravilnom konzumiranju makronutrijenata. Nikako nije u mučenju sebe. Ovo je dugačak proces i zahteva mnogo strpljenja dok ne dođe do opipljivih rezultata.
Ako bi voleo da treniraš pametno, sa strpljenjem prema sebi, onda me potraži i imaj poverenja u to da ćemo zajedno pronaći onaj minimum kojim ću te dovesti u optimalnu formu. Sport neće značiti bol, nego ono čemu upravo i služi, da te napuni energijom i pomoću kojeg treba da se osećaš bolje i vitalnije i ne iscrpljeno. Nešto što treba da važi za ceo život a ne samo za kratak period. U mom radu, plan svakog treninga je prilagođen pojedincu, zasnovan na višedecenijskom iskustvu i uzima u obzir trenutne mogućnosti sportiste, njegov tzv. ulazni nivo, njegove svakodnevne obaveze i ciljeve koje je sebi postavio.
MOJ MOTO JE: Nemoj trenirati više, treniraj bolje!
MOJA MISIJA JE: Doprineti pozitivnim promenama u rekreaciji. Osvesćivati važnost kretanja i fizičke aktivnosti kao vid dugovečnosti. Pružiti mogućnosti ličnom razvoju, i u postizanju sportskih dostignuća.
MOJA VIZIJA JE: Aktivni građani, zdravije društvo, dostojanstven život.
Ildiko Fabo
Osnivač
