“Ako imaš telo – ti si atleta." Phil Knight

Da li ti podučavaš pokret?

Pitanje koje me je jednom toliko iznenadilo da sam ostala bez reči. A onda, nakon kratkog razmišljanja, shvatila sam — zapravo, da. Učim druge da se kreću pravilno. Ali ne onako kako većina to zamišlja.

Godinama sam radila sa trkačima i iznova se vraćala jednoj istoj misiji: da im pomognem da razumeju 3D prirodu sopstvenog tela, da osete kako se pokret gradi iznutra, kako se prenosi kroz zglobove i kako se gradi efikasnost koja ne samo da čini pokret lepšim, već i čuva telo od povreda.

Međutim, pravi značaj te misije otkrila sam tek kada sam počela više da radim u sali sa “starijim atletama” — aging athletes generacijom. Koristiću ovu terminologiju više puta u tekstu jer po jednoj čuvenoj izreci Phil Knighta stvoritelja Nike-a: “Ako imaš telo – ti si atleta.", bez obzira na godine, pol, kilažu, istoriju pokreta - atleta si, i počni nešto da radiš sa svojim telom! Rad u sali mi omogućava prostor u kome možemo da razložimo pokret na sitne detalje i da ga ponovo izgradimo na način koji odgovara svakom pojedincu.

 

Šta zapravo znači učiti pokret kada više nismo dvadesetogodišnjaci i kako sam postala aging athlete specialista?

Za mladog sportistu, pokret je obično stvar impulsa. Telo reaguje brzo, kompenzuje lako i često prašta tehničke greške. Ali kako godine prolaze, na površinu izlazi sve ono što je bilo potisnuto: stare povrede, asimetrije, ukočenosti, loše navike i kompenzacije koje su se godinama taložile.

Zato, učenje pokreta za aging athlete nije isto što i za početnika ili ambicioznog juniora.
To je  proces ponovnog upoznavanja sa sopstvenim telom.

Aging athlete često prvi put shvata koliko je važno ono što se nekada činilo sporednim:

• pravilno disanje,
• mobilnost grudnog koša kičmenog stuba,
• kontrola karlice,
• stabilnost u stopala,
• kvalitet rotacije,
• svest o prostoru ili koordinacija.

To su detalji koje mladi lako ignorišu, ali koje zreo sportista ne sme. Ne zato što je slabiji, već zato što je pametniji. Jer zna da pokret nije samo sila — pokret je informacija.

Odgovor na drugo pitanje, kako sam ja pronašla sebe kao agingathlete specialista, je jednostavan - i sama pripadam starijem uzrastu sportista i svesno prolazim kroz nezaustavni proces starenja. Mogu da razlikujem svoju mlađu verziju tokom bavjenja sportom od ove sadašnje, procese koje sam prošla, i zahvajujući tome bolje razumem šta je potrebno osobi sličnih godina koja tek započinje svoj sportsko - rekreativni put. Na ovoj obuci za specialistu uverili smo se, koliko je važno da i stariji ljudi imaju snagu, da imaju kontrolu nad telom, da su dovoljno brzi i agilni, jer ove sposobnosti će im produžiti životni vek.

              

Zašto je pokret ključ dugovečnosti u sportu?

Kada radim sa starijim atletama, često kažem: Nije cilj da radimo više. Cilj je da radimo bolje.

Za njih, pokret nije samo alat za postizanje rezultata. To je način da održe vitalnost, funkcionalnost, radost i slobodu kretanja. Pokret postaje sredstvo kojim osvajaju kvalitet života, ne samo sportske ciljeve.

Zato učenje pokreta pomaže da:

• očuvaju zglobove,
• smanje bol,
• optimizuju tehniku,
• zadrže brzinu i efikasnost,
• produže sportsku karijeru,
• i, možda najvažnije — da se osećaju kao kod kuće u sopstvenom telu.

Aging athlete ne želi da pobedi nekoga drugog. On želi da pobedi vreme i starenje — ne tako što ga porazi, već tako što mu se prilagodi.          

Kako izgleda podučavanje pokreta u praksi i šta meni znači?

To nije dugačka lista vežbi, nije vojnička disciplina, nije repetitivno „odrađivanje“. To je proces pažnje i svesti.

Ponekad počinjemo od stopala. Ponekad od daha. Ponekad od toga da naučimo kako karlica „diše“. Ponekad, dovoljno je jedan mikropokret da promeni ceo lanac. 

Učenje pokreta za pojedinca nije linearno. Nekada se krećemo brzo, nekada sporo. Nekada tražimo fluidnost, nekada stabilnost. Nekada, najteži deo je naučiti da se usporimo.

Ali ono što je stalno jeste činjenica da svaki novi napredak vraća sportisti osećaj kontrole snage i  sigurnosti i tu je lepota ovog posla. Jer nema ničeg lepšeg nego kada ti sportista kaže: "Nestali su mi bolovi u kukovima", "Mogu da uradim duboki čučanj, a bilo je nezamislivo za mene.", itd.

Kad bi me danas neko pitao da li podučavam pokret, odgovor bi bio više nego jasan: Da podučavam — ali pokret ne posmatram kao formu, već kao dijalog između tela i uma. Kao priliku da sportisti vratim ono što mu godine polako oduzimaju: stabilnost, koordinaciju, slobodu, lakoću, radost. Za aging athlete, to nije luksuz. To je osnova. Jer kada naučiš da se krećeš svesno, možeš da treniraš zauvek.